Pored maternjeg, u današnjem vremenu za potrebe svakodnevnog života i rada neophodno je poznavanje bar jednog stranog jezika. U novije vreme se pridodaje i znanje nekog programskog jezika, čime programski jezici i programiranje predstavljaju novu pismenost. Većina dece je još od malih nogu okružena tehnologijom pa se taj interes može iskoristiti da deca nauče ne samo da igraju igrice, puštaju sadržaje preko Youtube-a, već i da programiraju. Stefani Širli, bivši predsednik British Computer Society i član Kraljevske akademije inženjerstva, smatra da je dve godine uzrast deteta u kojem bi ono trebalo da počne da programira. Ona navodi da su najuspešniji programeri počeli da programiraju između pete i šeste godine i smatra da angažovanje veoma male dece razvija ljubav prema zagonetkama i rešavanju problema. U prilog tome govore i naučna istraživanja koja su došla do zaključka da je najbolje vreme za upoznavanje dece sa jednostavnim programiranjem između druge i sedme godine.

Da bi dete počelo da voli programiranje najbolje ga je upoznati sa programiranjem dok je još malo. Pre samo par godina to nije bilo izvodljivo jer je programiranje zahtevalo poznavanje slova i osnovni nivo znanja engleskog jezika, pa nije moglo lako da se uči u najmlađem uzrastu. Danas postoji više alata koji su prilagođeni najmlađima a napravljeni su sa ciljem da na zabavan način uvedu dete u svet programiranja. Razvijeni su i programski jezici koji su zasnovani na grafičkim blokovima gde program predstavlja skup grafičkih blokova, a ne skup nerazumljivih linija koda. Jedan od takvih programskih jezika je ScratchJr i prilagođen je deci od 5 godina koja ne znaju slova.

ScratchJr

ScratchJr  je razvijen od strane MIT Media Lab grupe (https://www.media.mit.edu/) s ciljem da kod najmlađih dovede do razvoja kognitivnih, ličnih i emocionalnih sposobnosti. Pravljenjem programa korišćenjem ScratchJr, deca mogu da nauče da rešavaju probleme, da dizajniraju projekte, da razviju veštine koje će im kasnije biti od koristi prilikom učenja i savladavanja drugih programskih jezika i naprednijih tehnika programiranja. Čak iako dete kasnije nema želju da postane programer, kroz savladavanje koncepta programiranja uči da analitički pristupa rešavanju problema, da apstraktno misli, da bude strpljivo i uporno što su korisne veštine koje ostaju za ceo život.

Programiranje u školama

U zemljama Evropske Unije programiranje postaje sve prisutnije u obrazovnim sistemima, a na primer u Slovačkoj je obavezno i uči se tokom celog školovanja. U našim školama programiranje je tek počelo da se uvodi i tek od skora je ono obavezan predmet od petog razreda. Ali postoje i brojni problemi: od nepostojanja jedinstvenog udžbenika do toga da se u mnogim se školama predmet koji se zove “računarstvo i informatika” svodi na učenje Worda i Painta, što jeste korisno ali daleko od toga da podstiče razvijanje analitičkog duha i kreativnosti kod dece. Deci treba dati mogućnost i upoznati ih sa konceptima programiranja kako bi imala dobru osnovu za kasniji samostalni razvoj i napredak u suočavanju sa izazovima koje donosi budućnost, pre svega u pogledu novih zanimanja koja će tržište kreirati.